Klikni na sliku da je vidiš uvećanu.
Osim što smo imali svatko svoj mali kalendarčić u novčaniku na kojem smo brižno crnim flomasterom ili kemijskom olovkom pokrivali svaki dan proveden u vojsci, mislim da su skoro svi od nas martovaca imali ovu fotokopiju pozivnih telefonskih brojeva bivše Jugoslavije. I to pogotovo kada je cifra pala ispod 097. Paunović nam je sve to lijepo bio fotokopirao u Komandi divizije.
Koja radost kad si mogao reći da brojiš Bitola 097. Prije Bitole je bio samo Kec 101. Pa onda Skoplje 091, Sarajevo 071, Pula 052, Novi Sad 021, Beograd 011 i Pirot 010 je bio zadnji. Slijedili su 007 Bond, James Bond, 00 Noќ i zadnji dan 00 Kapija.
Kada je to bila Kapija, onda si već bio u civilki. Otišao možda na zadnji doručak, kasnije popušio nekoliko cigareta do dolaska starješina, svi te gledaju zavideći ti, dizanje zastave, ti u stroju na pisti, ali u civilki. Oko deset sati bi ti neki od starješina već dao vojnu knjižicu, pozdraviš se i poljubiš se sa svima, nekima samo daš ruku, a neke i ne pozdraviš.
Zbogom vojsko. Nikad više.

U zadnje sam se vrijeme čuo sa puno bivših kolega. Svi do sada podržavaju ovaj projekat i svi se nadaju da ćemo ga uspijeti izgurati do kraja.
Pozdrave vam šalju:

Čordić Muhamed
Bakrač Petar
Miljković Boban
Krstić Boban
Joščak Zvonko
Čemer Tibor
Paunović Goran
Bukvić Dragoljub
Vuković Ibro
Slunski Davorin (bivši Ćata prije mene, septembar 86/87)
Jelisijević Nenad (desetar III odelenja I voda, septembar 86/87)
Bogdanovski Zoran (vozač, septembar 87/88)
Pavlović Milan (desetar, septembar 87/88)

Svi su dobro i žive život.

Ajd' uzdravlje!!!